"PROPAO SAM U ZEMLJU"                                                                                                                  

Stvari se dešavaju. Pre neki dan sam gledao neki romantični film u kom neka riba i njen bff imaju neke pravila po kojima moraju da se ponašaju. Naravno ceo film neke peripetije, a ono što me je  dotuklo - devojka se zaljubila u rođenog brata svog najboljeg druga. Prava drama nastaje kada je dečko saznao da mu je bff zaljubljena u brata, a ona je doživela  blam kada ju je najbolji drug našao da se ljubi sa njegovim bratom. 

Tako sam i ja danas poželeo da "propadnem u zemlju" kao ta devojka. Nisu slične situacije ali blam je veliki. 

Pošto radim kao Social Media Manager na jednom portalu, imam nekoliko grupa za dopisivanje. Tu je naravno velika grupa gde su svi urednici, novinari, operateri..., svi koji nešto rada na sajtu. Moja omiljena grupa za dopisivanje je interna grupa, gde smo moj tim i ja, naravno sve devojke su u grupi :). 

Osećam se nekako prijatno dok pišem stvari o sebi, nekad mi pomažu da se oslobodim stresa i da zaboravim neke stvari, ali ovo danas nikako ne mogu da zaboravim. Ušao sam na Instagram i video provokativnu fotku svoje koleginice, naravno odmah sam screenshotovao sliku i rešio da pošaljem u grupu sa mojim timom. 

Pogađate, pogrešio sam grupu i poslao u onu u koju nisam treba a to je gde su svi novinari i urednici. Uz fotku sam dodao opis auu kakva mačka, mala grmi sa sve gromovima, oblacima, zvezdama..., i sad mi seva ispred očiju i proklinjem ovaj dan i sebe što sam odlučio da pošaljem sliku. Šta mi je ovo trebalo u životu, ali dobro, navikao sam i na gore stvari. 

Usamljeni ratnik mora da prođe kroz vatru i vodu da bi stigao tamo gde je krenuo! 

Cela redakcije se smejala, komentarisala i  screenshotovala moju objavu u grupi. Verovatno će do sudnjega dana da me podsećaju na ovo, ali valjda tako mora. 

Došao mi je drug danas, poslala mi je njegova mama krofne. Počeo da peva Umetnica mora biti zdrava, biti zdrava bit bit bit zdrava... mislim se u sebi auu čoveče, pa nisam ja toliko lud, ovaj je luđi od mene. Ajde što je pevao nego je stavio ruke u vanglicu i kao Konstrakta pere ruke sa vanil šećerom. Na kraju ni moj pas Meda nije uzeo krofne da jede kada je video šta ludak peva i radi. 

Taman pomislim od ovoga nema ništa gore što može da se dogodi danas, kad ono ima... Drug raskinuo sa devojkom. Odem do njega da vidim šta radi -  on pije rakiju sa njenim tatom. Nisu znali kako da me nateraju da dođem pa su smislili taj razlog. Rek'o da li je moguće, šta se dešava to danas. Možda je u pitanju Vrani mesec, čitao sam danas o tome  u Nacionalnoj Geografiji da počinje u 20:20h. Možda je ovaj fenomen kriv za moj današnji dan, šta znam. 

Idem sad da radim, danas sam u totalnom autu. Glava me boli, pa sam nervozan. Ne volim to, onda se svađam sa ljudima. 

Na kraju imam da vam poručim, obratite pažnju kada se dopisujete, da ne "propadnete u zemlju" kao ovaj Usamljeni ratnik!

 

POVRATAK MEĐU PISCE

Eto prošlo je više od četiri godine od mog poslednjeg posta na blogu. Zaista dug period. Tako je to u životu, upustite se u nešto u šta ne verujete ni sami, tražite nešto novo  - nešto što će vas odvojiti od dosadne popodnevne dremke u svom udobnom krevetu. Počeo sam da pišem blog ali sam brzo odustao, kao i od mnogih drugih stvari koje sam započeo u životu. 

Teško je ostati konstantan u nečemu ako nema rezultata i to naravno odmah velikih rezultata. U tih prethodnih četiri godine dogodile su se neke lepe stvari ali bilo je i onih manje lepih, naravno manje lepe su ostale u sećanju duže, uvek je tako. Zaposlio sam se kao Social Media Manager u jednim dnevnim novinama. Svaki početak je težak, meni je bio najteži. Svakom je svoja muka najteža! Mada, ja sam "Usamljeni Ratnik", znam da meni mora da bude uvek teže i više se ne čudim kada mi se dešavaju teške stvari. 

Vreme je prolazilo ja sam postajao sve bolji i bolji kao Menadžer društvenih mreža, bio sam uporan, učio sam svakoga dana dok nisam postao ozbiljan znalac u svom poslu. Hvatao sam beleške od novinara kako funcioniše pisanje članaka i sve ostalo propratno šta i kako da to što se napiše ima vrednost. Imao sam nekoliko novinskih članaka koje sam napisao i svi su odlično prošli. Tako da sam sada odličio da ponovo pokrenem pisanje bloga. Nadam se da sada neću odustati, ali to je teško reći. Najteže je u životu da ne isprljate dušu, to je gadna stvar. Što bi rekao jedan veliki pisac... "Tajna života je da padneš sedam puta i da ustaneš osam puta". 

Ovo je Priča jednog "Usamljenog Ratnika" i njegova borba da se ponovo vrati pisanju bloga.

Kladionica i njeni stručnjaci

Skoro svaki dan odigram neki tiket. To mi je nekako prešlo u naviku. Pored jutarnje kafe, obavezan je i tiket. Pošto mi je društvo malo kasnilo, uzeo sam listu i prelistavao sam današnju ponudu utakmica.

U jednom trenutku sam se setio da imam tiket od juče koji nisam proverio. I tako počnem da proveravam tiket i ustanovim da sam pao jednu utakmicu za 95000 rsd. Nisam ni stigao da se iznerviram kako treba, a već mi je neki lik prišao sa pričom da je pao jednu utakmicu za 3000 rsd.

„Jaoo brate da ne poveruješ šta mi se desilo juče. Pao sam Lion za 3000. Trebala im je pobeda, a oni odigrali nerešeno. Nikada više neću igrati na njih. Nemoj ni ti da igraš na njih.“

Mislim se u sebi, zbog njegovih 3000  ubeđuje me da ne igram na Lion. U tom trenutku  ubacio se  drugi dečko sa pričom da danas nikako ne treba igrati na Seltu. „Danas Selta ne dolazi 100%.“

I tako počne polemika kladioničarskih stručnjaka. Bilo je svakakvih predloga za igru. Od golova do konačnog ishoda. Trudio sam se da ih ne slušam i da se usresredim na listu. Međutim to nije bilo moguće pošto su se bukvalno drali jedan na drugoga.

Na kraju sam odustao od kladionice. Ostavio sam listu i sačekao drugare da dođu. Sreća pa mi je društvo ubrzo stiglo i počeli smo neku drugu priču koja nema veze sa kladionicom.

Kladioničarski stručnjaci su nastavili da se prepiru i da ubeđuju jedan drugog šta treba igrati.

Popio sam kafu i napustio kladionicu bez odigranog tiketa.

Razmišljam nešto… Možda je i bolje što nisam odigrao ništa. Nisam stručnjak za kladionicu, kao ova dvojica.  Oni su stručniji od mene. Poslednji tiket su verovatno prošli prosle godine, ali nema veze. Kod nas se svi razumeju u fudbal i politiku. To nam je nekako urođeno.

Na kraju posta želim da vam poručim… Ne pitajte nikoga za savet u kladionici. Niko od nas nije kladioničarski stručnjak! J

Savršena devojka

Pre dva meseca izašao sam u jedan noćni klub. Bilo je mnogo ljudi. Svi su se gurali, muzika je bila glasna, bilo je mnogo dima i zagušljivo. Pošto nikada ne pijema alkoholna pića ja sam dežurni vozač. Čim ste dežurni vozač, to znači da vas piće neće oraspoložiti u toku večeri, već ćete morati sami da se potrudite da vam bude lepo.

Posle dva sata u tom klubu, društvo se pomalo napilo i krenula je malo bolja atmosfera i baš nekako tada kada je bilo najbolje, ušla je ona. Savršena devojka. Plava kosa do ramena, ne mnogo visoka, sa prelepim usnama. Liči na Taylor Swift. Ta devojka se meni inače već duže vreme sviđa.

Došla je sa drugaricama i stala pored našeg stola.

Pošto ona ne zna da mi se  sviđa, ja sam se kao pravio da je ne primećujem. Pokušavao sam da se stopim sa masom  koja je pijana skakala od sreće kada ih pogodi neka pesma. Kraičkom oka sam posmatrao šta radi ta devojka.

Posle izvesnog vremena devojka je ostala sama za stolom. U tom trenutku palo mi je na pamet da možda treba da joj priđem. Baš kada sam skupljao hrabrost da joj priđem, prišla je ona meni. Na trenutak sam se izgubio, ali sam odmah došao sebi. Izvinila mi se što me ometa i pitala me da li imam upaljač. Ko za inat nikada nisam pušio cigarete, pa nisam ni imao. Rekao sam joj da ne pušim. Zamolila me je da pitam ostale iz društva da li možda oni imaju. Niko iz mog društva ne puši. Izvinila mi se opet na kraju i vratila se za svoj sto. I dalje je bila sama.

Opet sam želeo da joj priđem,ali sam se nećkao. Hmm... I u jednom trenutku sam sebi rekao, pa da li moguće da se nećkam. Imam  27 godina i dalje se bojim šta će mi devojka reći kada joj priđem. Opet sam skupio hrabrost i rešio da joj priđem po svaku cenu. Okrenuo sam se prema njenom stolu i taman kada sam krenuo ka njoj, jedna drugarica joj se vratila i nešto joj šapnula na uho. Pokupila se u roku od 10 sekundi i napustila klub. Krenuo sam za njom, ali sam je video kako stoji ispred kluba sa nekim momcima. Bilo mi je glupo da joj priđem tada, pa sam odlučio da se vratim unutra. Smoren zbog te devojke, odlučio sam da predložim društvu da krenemo kući. Njima se naravno nije išlo, a ja sam jedva čekao da se okupam i da legnem da spavam. Nekako su se smilovali mojim molbama i krenuli smo kući.

Legao sam u krevet, ali sam i dalje razmišljao o savršenoj devojci. Žalio sam za trenutkom kada joj nisam prišao. Od milion jedna savršena, a ja kući ležim i razmišljam o njoj. 

U  međuvremenu setio sam se druga iz srednje škole. Bio je jako stidljiv, ali dobar dečko. Sviđala mu se jedna devojka kojoj nikako nije smeo prići. Na kraju su dva drugara iz razreda rekli toj devojci za njega. Danas su još uvek u vezi.

Ujutru sam nazvao tog druga iz srednje škole i ispričao mu sve. Dečko se nasmejao i utešio me rečima: „Za sve postoji savršeni trenutak.“ Posle njegovih reči smirio sam se i počeo pozitivnije da razmišljam.

Sigurno da za savršenu devojku mora postojati i savršeni trenutak.

Da sam prišao devojci to veče, ne bih se idućeg dana čuo sa drugom iz srednje škole. Ovako drug me je posavetovao i sledeći put ću verovatno znati kada je savršeni trenutak za savršenu devojku.

Devojke koje imaju iphone

Devojke koje imaju iphone

Skoro sam komentarisao sa drugom i drugaricom o tome kako sve devojke žele iphone telefon. Sada će možda neko da pomisli, pa normalno da žele iphone zato što je to najbolji telefon. Ipak, moje mišljenje je da je to stvar prestiža.

Danas se svaka devojka koja ima iphone, smatra top ribom (bar tako one misle). Mada kada bolje razmislim, po noćnim klubovima uglavnom viđam prelepe devojke i sve one imaju iphone.

Najgore od svega je što jedna na drugu liče, kao da sve pokušavaju jednu drugu da kopiraju

Ako uz iphone ima pirsing na pupku i francuska kola, ona je vrh vrhova.

Skoro sam izašao sa društvom u jedan noćni klub. Devojke su bile u fazonu, “hajde što pre da odemo do kupatila i da se slikamo za instagram.” Naravno, uz slikanje obavezno mora da se vidi zagrižena jabučica. Slika inače bez zagrižene jabučice izgleda prosečno.

Zaboravio sam da kažem, obavezno je i pućenje na slikama i dva prstića (pis), kao Kim Kardašijan. Verovatno pola tih devojka ne zna šta znači dva prstića gore kada se slikaju, ali nema veze, bitno je da to izgleda kul.

Uz ime na Facebook-u ili Instagramu, obavezno ide i neki nadimak, poput: nafurana mala, tatina princeza, samo skupo, samo bahato, bleja… Verovatno pokušavaju da privuku pažnju kao poznate osobe.

Nemam ništa protiv toga što se slikaju i što imaju iphone. Naravno da nikome ne treba zavideti na tome šta ima i ne zavidim nikom. Samo mislim da ne bi trebalo da kopiraju jednu drugu, ali svako ima pravo da radi ono šta misli da je u redu.

Ovim postom, naravno da nisam hteo nikoga da uvredim ili da mu stavim do znanja da je to u vezi iphone  loše. Izneo sam neka svoja zapažanja iz noćnih izlazaka i statusa na društvenim mrežama.

Moram na kraju da kažem, da se meni uglavnom sviđaju devojke sa ovim karakteristikama. J

Uvek pokušavam da u svemu nađem nešto dobro. Zato mislim da među tim devojkama što kopiraju jednu drugu ima i dobrih devojaka, koje nažalost žele da privuku pažnju na jedan ne baš lep način.

O meni

O meni

Cao, ja sam Zoran. Nadimak mi je Moča. Nadimak ne bih da komentarišem ovom prilikom. J

Po struci sam Diplomirani menadžer. Na pisanje ovog bloga iskreno ne znam ni sam zašto sam se odlučio. Valjda u nekom trenutku života osetiš potrebu da nešto treba da podeliš sa svetom. Onaj osećaj kada dobiješ inspiraciju za pisanjem... Neobjašnjiv fenomenom kada odlučiš da misli baciš na papir, u ovom slučaju blog. Znam da će vam se svideti ovaj blog, pošto ćete uživati čitajući stvari koje ste i sami zapazili ili ste mozda bili u nekoj od sličnih situacija u životu kao i ja.

Dosta o meni da pređemo na pisanje, uživajte u pričama jednog "Usamljenog Ratnika" ;)